Francuski buldog u poslednjoj deceniji postao je jedna od najpopularnijih pasmina u urbanim sredinama širom Evrope, Amerike i ostatku sveta. Njegov rast u popularnosti nije slučajan, već je tesno povezan sa promenama u savremenom životnom stilu, transformacijama porodice, promenama u radnoj kulturi, urbanizacijom i redefinisanjem načina na koji ljudi traže i održavaju emocionalne veze (Beck & Madresh, 2008).
Iako se u javnosti često govori o „karakteru psa“, ređe se analizira psihologija samih vlasnika i društveni obrasci koji utiču na izbor francuskog buldoga. Cilj je da pruži sociološko–psihološki pregled vlasnika ove pasmine, podeljenih prema životnim fazama, potrebama, emocionalnim obrascima i društvenim kontekstima. Posebna važnost data je vlasnicima bez dece, kao i ulozi dece kao sekundarnih, ali značajnih aktera u svakodnevnom životu psa.
Metodološki okvir
Ovaj rad zasniva se na multidisciplinarnom pristupu koji kombinuje:
- teorije privrženosti (Ainsworth, 1989)
- teorije identiteta i simboličkog interakcionizma (Goffman, 1959)
- sociologiju porodice i savremene urbane kulture (Giddens, 2013)
- studije o odnosu čovek–pas (Archer, 1997; Serpell, 1996)
Cilj nije opis same pasmine, već analiza šta motiviše određene profile ljudi da biraju francuskog buldoga i kako pas funkcioniše kao simbolički, emocionalni i socijalni element u njihovim životnim strukturama.
Psihološke i sociološke karakteristike vlasnika po životnim fazama
Adolescenti i mladi odrasli (15–25 godina)
Psihološke karakteristike
Mladi u ovoj grupi često traže identitet i stabilnost u svetu prepunom socijalnih i akademskih pritisaka. Francuski buldog služi kao:
- izvor bezuslovne privrženosti u periodu emocionalne nesigurnosti,
- „projekcioni ekran“ na koji vlasnik prenosi ideju o svojoj simpatičnosti, toplini ili stilu,
- sredstvo socijalnog kapitala u digitalnom prostoru (posebno Instagram i TikTok).
Sociološki kontekst
Kod mladih odraslih pas često funkcioniše kao deo performativnog identiteta (Goffman, 1959):
- predstavlja deo ličnog brenda,
- omogućava lakše stvaranje socijalnih veza u urbanoj sredini,
- povećava osećaj pripadnosti grupama (npr. pasmatske zajednice).
Napomena o deci u ovoj fazi (od 3 do 14 godine)
U ovom uzrastu deca nisu vlasnici, ali često učestvuju u interakciji sa psom kroz porodične sisteme. Međutim, odrasli preuzimaju brigu, pa deca deluju pre kao emocionalni katalizatori („želim psa da se igram“) nego kao stvarni donosici odluka.
Reproduktivna / post-adolescentska faza (25–35 godina)
Psihološke potrebe
Ovo je faza intenzivnog građenja karijere i partnerskih odnosa. Francuski buldog zadovoljava:
- potrebu za emocionalnom stabilnošću,
- potrebu za rutinom u vreme životnih promena,
- želju za „kompaktnom“, urbanom formom ljubimca koji ne zahteva ekstremnu fizičku aktivnost.
Mnogi parovi u ovoj fazi vide psa kao prvu stepenicu prema roditeljstvu — ne kao zamenu, već kao uvod u zajedničku brigu, planiranje i emocionalnu investiciju (Walsh, 2009).
Sociološke karakteristike
Pas funkcioniše kao:
- simbol stabilne veze,
- simbol prelaska u odraslost,
- sredstvo učvršćivanja odnosa („naše prvo zajedničko biće“).
U mnogim slučajevima pas dobija status „člana porodice“, što je u skladu sa savremenim trendovima multispecijske porodice.
Rani srednji život (35–45 godina)
Ovo je faza najvećeg intenziteta profesionalnih obaveza i porodičnih promena.
Psihološke potrebe
Ljudi u ovoj grupi biraju francuskog buldoga jer:
- pas ne zahteva ekstremno fizičko angažovanje,
- dovoljno je mali za stan i urbano okruženje,
- pruža snažnu emocionalnu stabilnost u stresnim godinama.
U ovoj fazi mnogi vlasnici razvijaju sa psom vrlo intenzivan oblik emocionalne simbioze, često snažniji nego u prethodnim fazama.
Uloga dece
Deca u ovom uzrastu (npr. 7–14 godina) često su veoma uključena, ali i dalje nisu primarni vlasnici. Oni doprinose:
- socijalizaciji psa,
- emocionalnoj stimulaciji,
- osećaju razigranosti koju odrasli zbog obaveza ne mogu da pruže.
Deca predstavljaju kritičnu komponentu dobrobiti psa, jer nadoknađuju deo socijalne energije koju odrasli nemaju vremena da daju.
Srednja i kasna odraslost 45–65 godina
Ova grupa je važna i često zanemarena u analizama. Vlasnici stariji od 40 godina biraju francuskog buldoga iz sasvim drugačijih razloga.
Psihološke karakteristike
- stabilnija emocionalna regulacija,
- veća potreba za tišinom i rutinom,
- osećaj usamljenosti u urbanim sredinama,
- želja za društvom koje nije zahtevno i ne remeti ustaljen ritam života.
Francuski buldog, kao tihi, kućni, druželjubivi pas, postaje idealni životni partner za ljude koji ulaze u fazu razvijanja sopstvenih interesa, stabilizacije i traženja emocionalne ravnoteže.
Sociološki kontekst
Osobe 40+ često:
- imaju stabilnije finansije,
- imaju bolju brigu o zdravlju ljubimca,
- ulaze u „drugu mladost“ — traže smisao, rutinu i zajedništvo.
Kod mnogih, pas služi kao psihološki amortizer promena kao što su:
- smanjivanje socijalnih kontakata,
- razvod,
- odlazak dece iz domaćinstva,
- promene karijere.
Stariji odrasli i senijori (65+ godina)
Psihološke potrebe
Seniori traže:
- rutinu koja pruža smisao,
- emocionalnu toplinu,
- društvo koje ublažava osećaj izolacije.
Francuski buldog je idealan jer:
- nema velike fizičke potrebe,
- prilagođen je životu u stanu,
- brzo formira snažnu privrženost.
Sociološke specifičnosti
Pas postaje deo svakodnevnog rituala:
- strukturira dan (šetnje),
- smanjuje rizik od depresije (Shubert, 2012),
- poboljšava socijalni kontakt u komšiluku.
Vlasnici koji nisu ostvarili roditeljstvo (dobrovoljno ili nevoljno)
Ova grupa obuhvata dve sociološke kategorije:
- Dobrovoljno bezdetni vlasnici – osobe koje su svesno izabrale život bez dece.
- Nevoljno bezdetni vlasnici – osobe koje iz zdravstvenih, bioloških ili životnih razloga nisu postale roditelji.
Iako su različite, obe grupe pokazuju specifične psihološke i emocionalne obrasce interakcije sa francuskim buldogom.
Dobrovoljno bezdetni vlasnici
Oni biraju francuskog buldoga jer:
- pas nije zamena za dete, već deo životnog stila,
- omogućava emocionalnu vezu bez dugoročnih obaveza roditeljstva,
- pruža „meku“ formu brige: dovoljno zahtevnu da stvara osećaj ispunjenosti, ali ne previše da ograničava slobodu.
Psihološke motivacije
- potreba za odnosom koji je stabilan, ali fleksibilan,
- želja za rutinom koja ne narušava samostalnost,
- simboličko stvaranje „izabrane porodice“.
Sociološki aspekt
U savremenim urbanim kulturama rast populacije dobrovoljno bezdetnih je povezan sa redefinisanjem porodičnih struktura (Hakim, 2011). Pas u ovom kontekstu predstavlja oblik emocionalnog sidra.
Nevoljno bezdetni vlasnici
Ovo je osetljiva i važna grupa.
Za mnoge ljude koji su želeli decu, ali ih nisu dobili, francuski buldog postaje emotivni centar života. Ovo nije patologija, već normalan psihološki mehanizam kompenzacije i traženja smisla (Walsh, 2009).
Psihološke dimenzije
- pas pomaže u nošenju sa tugom (ambivalentno žalovanje),
- omogućava osećaj brige i odgovornosti,
- daje strukturu i emotivni kontinuitet,
- smanjuje osećaj izolacije i neuspeha nametnutog društvenim normama.
Sociološki kontekst
Društvo često vrši pritisak na ideju „normalnog života“ koji podrazumeva roditeljstvo. U ovom kontekstu, pas omogućava:
- stvaranje porodičnog identiteta,
- osećaj pripadnosti „porodičnoj“ kategoriji,
- stvaranje „domaćinstva“ koje ima smisao i srž.
Ovo nije vid „nadomestka deteta“, kako mnogi površno tvrde, već je deo šireg procesa pronalaženja emocionalne koherentnosti.
Deca kao sekundarni akteri u životu francuskog buldoga
Deca nikada nisu primarni vlasnici — odluke donose odrasli.
Ali njihova uloga je presudna za dobrobit psa.
Doprinos dece:
- pružaju stimulaciju kroz igru,
- stvaraju socijalne rutine,
- podstiču emocionalni razvoj psa,
- uče odgovornost i empatiju.
Zašto su deca toliko značajna?
Francuski buldog je pas koji intenzivno zavisi od prisnosti i nežnosti. Deca obezbeđuju:
- raznovrsniju interakciju,
- više kontakta,
- više igre,
- emocionalnu dinamiku koju odrasli zbog posla ne mogu uvek dati.
U mnogim porodicama, pas — iako formalno pripada odraslima — emotivno se najviše veže za dete.
Psihologija vlasnika francuskih buldoga pruža važan uvid u savremene obrasce odnosa čoveka i životinja. Ova pasmina nije samo „popularna“ zbog izgleda — ona je postala simbol emocionalnih, socioloških i kulturnih promena u društvu.
Različite starosne grupe biraju francuskog buldoga iz potpuno različitih, ali podjednako validnih razloga:
- mladi zbog identiteta i povezivanja,
- parovi zbog zajedničkih rituala,
- ljudi 40+ zbog emocionalne stabilnosti i društva,
- seniori zbog rutine i borbe protiv usamljenosti,
- a osobe bez dece (dobrovoljno ili nevoljno) zbog potrebe za emocionalnom kohezivnošću i zasnivanjem porodičnog identiteta.
Deca, iako nisu vlasnici, imaju ključnu ulogu u emotivnom životu psa.
Francuski buldog tako postaje socijalni i emocionalni indikator savremenog života, mali ali snažan most između usamljenosti i povezanosti, između individualizma i zajedništva.🐶❤️
Literatura
Ainsworth, M. D. (1989). Attachments beyond infancy. American Psychologist, 44(4), 709–716. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2729745/
Archer, J. (1997). Why do people love their pets? Evolution and Human Behavior, 18(4), 237–259. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii
Beck, L., & Madresh, E. (2008). Romantic partners and four‐legged friends. Anthrozoös, 21(2), 129–142. https://www.scirp.org
Giddens, A. (2013). Sociology (7th ed.). Polity Press. https://www.shortcutstv.com
Goffman, E. (1959). The Presentation of Self in Everyday Life. Anchor Books. https://monoskop.org/Goffman_Erving_The_Presentation_
Hakim, C. (2011). Honey Money: The Power of Erotic Capital. Allen Lane.http://www.catherinehakim.org
Serpell, J. (1996). In the Company of Animals. Cambridge University Press. https://archive.org/
Shubert, J. (2012). The therapeutic role of companion animals. Journal of Gerontology, 67(3), 346–352.
Shubert, J. (2012). The therapeutic role of companion animals
Francuski Buldog 